Školski bibliotekar i školska biblioteka

Zakonski okvir
Temu započinjemo listanjem dokumenata koje treba da poznaje bibliotekar. Osnovno određenje u vezi sa poslovima postavljeno u „Pravilniku o svim oblicima rada stručnih saradnika“ ostalo je isto. Predlozi u dopisu Ministarstva direktorima osnovnih škola pod nazivom „Predlog aktivnosti za unapređivanje programa rada školske biblioteke“ izvedeni su iz Pravilnika i razlike su u nijansama i različitim formulacijama i njima ćemo se baviti u daljem razmatranju.

Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju definiše ulogu školske biblioteke u članu 50:
„Školska biblioteka je mesto bibliotečko-informacione, vaspitno-obrazovne i kulturne aktivnosti škole. U školskoj biblioteci prikuplja se, obrađuje i učenicima, nastavnicima i stručnim saradnicima daje na korišćenje bibliotečko-informaciona građa (knjige, serijske publikacije i dr.) i izvori. Biblioteka je dužna da u svom fondu prikuplja udžbenike i druga nastavna sredstva namenjena učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i stručnu literaturu za nastavnike i stručne saradnike.
Zadatak školske biblioteke je da kod učenika razvija navike čitanja i korišćenja bibliotečkih usluga, kao i da učenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogući im da ovladaju veštinama potrebnim za učenje u toku celog života. Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom. Muzička i baletska škola ima nototeku, a baletska škola i medijateku. Program rada školske biblioteke sastavni je deo školskog programa.“
Zakon o srednjem obrazovanju nema član koji se odnosi na rad školske biblioteke.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2017. uvodi neke novine.
Osim usmerenosti na ishode, plan i program nastave i učenja (i ovo je novi termin) usmeren je i na razvijanje ključnih i međupredmetnih kompetencija: „Cilj orijentacije ka opštim međupredmetnim kompetencijama i ključnim kompetencijama je dinamičnije i angažovanije kombinovanje znanja, veština i stavova relevantnih za različite realne kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu. Opšte međupredmetne kompetencije zasnivaju se na ključnim kompetencijama, razvijaju se kroz nastavu svih predmeta, primenjive su u različitim situacijama i kontekstima pri rešavanju različitih problema i zadataka, neophodne su svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, kao i uključivanje u društvene tokove i zapošljavanje i čine osnovu za celoživotno učenje.“
Navode se kompetencije za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja, ima ih 11 i iste su, sa dve sitne razlike, ali su date u drugačijem redosledu:
1) kompetencija za učenje/celoživotno učenje;
2) odgovorno učešće u demokratskom društvu;
3) estetička kompetencija;
4) komunikacija;
5) odgovoran odnos prema okolini;
6) odgovoran odnos prema zdravlju;
7) preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu/i preduzetnička kompetencija;
8) rad sa podacima i informacijama;
9) rešavanje problema;
10) saradnja
11) digitalna kompetencija.
Međupredmetne kompetencije za srednje škole definisane su dokumentu iz 2013. „Opšti standardi postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja i vaspitanja i srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja“ u delu opšteobrazovnih predmeta pod nazivom „Standardi opštih i međupredmetnih kompetencija za kraj srednjeg obrazovanja“ .
U vezi sa kompetencijama je i stavka iz člana 130 (Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum ustanove). Jedan od obaveznih timova u školi je i tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva. U sledećem članu navodi se nadležnost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma: „Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum: staraju se o obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove; prate ostvarivanje školskog programa; staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća; razvoja kompetencija; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika; prate i utvrđuju rezultate rada učenika i odraslih; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa decom, učenicima i odraslima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada“.

U članu 138 se navode zadaci stručnog saradnika.
Zadaci stručnog saradnika su da, u okviru svoje nadležnosti, radi na:
1) unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi;
2) praćenju, podsticanju i pružanju podrške ukupnom razvoju deteta i učenika u domenu fizičkih, intelektualnih, emocionalnih i socijalnih kapaciteta i predlaganju mera u interesu razvoja i dobrobiti deteta;
3) pružanju stručne podrške vaspitaču, nastavniku i direktoru za:
(1) stvaranje podsticajne sredine za učenje uz primenu savremenih naučno zasnovanih saznanja;
(2) jačanje kompetencija i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;
(3) razvijanje kompetencija za ostvarivanje ciljeva i opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja;
4) razvoju inkluzivnosti ustanove;
5) stručnim poslovima u zaštiti od nasilja i stvaranju bezbedne sredine za razvoj dece i učenika, zaštiti od diskriminacije i socijalne isključenosti dece, odnosno učenika;
6) praćenju i vrednovanju obrazovno-vaspitnog rada i predlaganju mera za povećanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;
7) ostvarivanju saradnje sa decom i učenicima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i drugim zaposlenima u ustanovi;
8) ostvarivanju saradnje sa nadležnim ustanovama, stručnim udruženjima i drugim organima i organizacijama;
9) koordinaciji saradnje i obezbeđivanju primene odluka saveta roditelja ustanove i opštinskih saveta roditelja;
10) sprovođenju strateških odluka Ministarstva u ustanovi, u skladu sa svojim opisom posla.

Plan i program nastave i učenja
Od septembra 2018. učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije uče po novom programu. On se razlikuje od dosadšnjih po tome što su uz teme i sadržaje dati i ishodi, a u prvom razredu uvodi se projektna nastava kao posebna stavka u rasporedu za koju je predviđen jedan čas nedeljno. Gimnazijalci će imati izborne predmete koji uvode mnogo više istraživačkog rada, eksperimenata i vežbi za male grupe učenika, što bi trebalo da unese zanimljivost u učenje.

Profesionalni razvoj je definisan Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Stručni nadzor definisan je Pravilnikom o stručno-pedagoškom nadzoru.