Školski bibliotekar i njegovi poslovi

Bibliotečko poslovanje 

Šta radi školski bibliotekar? Slaže knjige na policama, naravno. Ali, to je samo jedan od njegovih poslova. Pravilnik o radu iz 2012. (koji važi za sve bibliotekare) kaže da bibliotekar obavlja 45 različitih poslova raspoređenih u devet oblasti rada. Najviše aktivnosti je u oblasti rada sa decom, a zatim u oblastima saradnje sa nastavnicima, direktorom i drugim stručnim saradnicima.
U tom dokumentu se priča o uređivanju polica čak i ne spominje. Ustvari, cela oblast koja je postojala u prethodnim pravilnicima Bibliotečko-informaciona, nestala je 2012. kada su oblasti rada svih stručnih saradnika ujednačene bez obzira na razlike u poslovima koji oni obavljaju. Tako se bibliotečki poslovi pojavljuju u jednoj polovini rečenice – „Vođenje automatizovanog bibliotečkog poslovanja, sa uvidom u nastavne planove i programe rada škole“ u oblasti Praćenje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada. Ta stavka je podrazumevala da je ovakvo bibliotečko poslovanje u svim bibliotekama već uobičajena stvar, a u praksi ni u polovini nije bilo programa za obradu knjiga, niti rad sa korisnicima. Pravilnik prepoznaje ovu oblast u okviru zadataka: Školski bibliotekar, realizovanjem zadataka i poslova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i bibliotečko-informacijskih iz domena kulturnih aktivnosti školske biblioteke, doprinosi unapređivanju svih oblika i područja rada, tako što učestvuje u poslovima planiranja, programiranja, organizovanja, unapređivanja i praćenja rada škole, odnosno celokupnog obrazovnog procesa, kao član školskih timova ima zadatke: ...
- vođenja automatizovanog bibliotečkog poslovanja (inventarisanje i signiranje, katalogizacija, klasifikacija bibliotečke građe i drugi poslovi),
- zaštita i čuvanje bibliotečko-medijatečke građe i periodična revizija fonda.
Nažalost, u Ministarstvu nije postojala ideja da se priča o automatizovanom bibliotečkom poslovanju reši na sveobuhvatniji način i da se uvede jedinstven program u sve škokse biblioteke koji bi bio kompatibilan sa Kobisom u kome su javne biblioteke. Društvo se na tu temu obraćalo Ministarstvu i pre donošenja Pravilnika jer je jasno da ako svaka školska biblioteka ima svoj program, a u budućnosti dođe do umrežavanja bibliteka i pridruživanja školskih biblioteka tom sistemu, sve što nije u skladu sa Kobisom, moraće da se ponovo radi.
U obraćanjima su tokom desetak godina više puta postavljana i pitanja u vezi sa definisanjem standarda za prostor školske biblioteke i opreme, donošenjem standarda kompetencija bibliotekara, obrazovnih standarda i ishoda učenja u školskoj biblioteci, kao i sa profesionalizacijom zanimanja.
Mada su predstavnici Društva bili pozivani nekoliko puta da učestvuju u radu komisija za izradu standarda za prostor školske biblioteke i opreme i izradu standarde kompetencija stručnih saradnika, tj. bibliotekara, dokumenata još uvek nema, a komisije više ne postoje.
No, da se vratimo bibliotečkom poslovanju. Ministarstvo se u junu 2018. oglasilo dopisom direktorima osnovnih škola u kom se nalazi prilog pod nazivom „Predlog aktivnosti za unapređivanje programa rada školske biblioteke“. U njemu su predlozi aktivnosti koje treba uvrstiti u program rada školske biblioteke, tj. školskog programa. Prvo su poređane aktivnosti koje nisu vremenski određene, navešću samo dve u osnovnim poslovima:
- Redovni bibliotečki poslovi: nabavka bibliotečko-medijatečke građe, njeno inventarisanje, klasifikacija, signiranje i katalogizacija.
- Funkcionalano i estetsko uređenje prostora biblioteke. U skladu sa uslovima mogućnostima škole organizovati prostorne celine za učenje, neobavezno čitanje, istraživanje, funkcionalan rad.
Slede i poslovi u vezi sa razvijanjem informatičke pismenosti učenika, saradnjom sa nastavnicima i lokalnom sredniom i promocijom rada školske biblioteke, a zatim aktivnosti po mesecima koje su, uglavnom, u vezi sa obeležavanjem važnih dana tokom godine.
Eto, bibliotečki poslovi su dobili celu rečenicu, a imamo i nešto sasvim novo - estetsko uređenje. Jedino što i dalje ne znamo kako ćemo poslovati. Da li pišemo kataloške listiće, ili imamo računar i program? I kako da u 26 m2 organizujem sve estetske i funkcionalne celine?

Kako bibliotekari vide sebe
Odgovor na to pitanje najbolje pokazuje članak koji sam pisala 2012. nakon objavljivanja Pravilnika o radu, čiji je naslov „Školski bibliotekari - Avangarda ili novi lideri u školama“ . Tekst je neka vrsta uputstva za upotrebu dokumenta, i dobrih i manje dobrih i nejasnih elemenata, kako bi se i u planovima i u realizaciji ukazalo na važnu ulogu bibliotekara u školi. Sa obzirom da se aktivnosti iz svih oblasti rada prožimaju i povezuju rad bibliotekara sa celokupnim radom škole, to je otvaralo mogućnost da se pokažemo u ulozi i lidera i inovatora.
I ne samo u tim ulogama, jer školski bibliotekar je „pet u jedan“: menadžer, bibliotekar, nastavnik, lider i inovator. Kao menadžer i bibliotekar, on brine o fondu biblioteke, nabavlja knjižnu građu i obezbeđuje druge izvore informacija za učenike i nastavnike. Ima jasnu viziju razvoja biblioteke. Vodi bibliotečko poslovanje. Kao nastavnik daje podršku nastavnom planu i programu, postaje partner i saradnik u realizaciji nastave. Promoviše i organizuje programe za podsticanje čitanja iz zabave i zadovoljstva kroz sve oblike obrazovno-vaspitnog rada (redovna nastava, vannastavne aktivnosti, kulturna delatnost, međuškolska saradnja…). Organizuje časove iz pojedinih predmeta u školskoj biblioteci i učionici i časove tematske/istraživačke nastave. Priprema nastavni materijal u elektronskoj formi za pojedine časove u saradnji s nastavnicima, informiše nastavnike o događajima važnim za obrazovno-vaspitni rad, podstiče nastavnike na korišćenje stručne literature i različitih izvora informacija i informiše nastavnike o sadržajima elektronskih izvora informacija u vezi sa profesionalnim razvojem.
Ova saradnja vodi do liderstva. Zajedno sa pedagogom/psihologom, bibliotekar čini tim za pokretanje različitih, inovativnih aktivnosti u školi. On podržava celokupni okvir školskog učenja, promoter je celoživotnog učenja, pronalazi odgovore na izazove digitalnog okruženja i, zajedno sa pedagogom, odgovara na pedagoške i tehnološke promene i uvodi nove metode u učenju i podučavanju. Školska biblioteka postaje mesto za saradnju među zaposlenima i izvor informacija za profesionalni razvoj.
Bibliotekar inovator pronalazi način da širi delatnost biblioteke van zidova škole u realnom i digitalnom okruženju. Osmišljava programe i u saradnji sa nastavnicima realizuje ih u školi, ali i na međuškolskom, opštinskom i republičkom nivou. Koristi IKT: učestvuje u izradi veb strane škole, uspostavlja elektronsku komunikaciju sa učenicima (blog, socijalne mreže…). Tako podržava lični, akademski i profesinalni razvoj učenika i nastavnika, promoviše rad škole i celu zajednicu.
Da bi sve to bio, šta mora da zna? Odgovor je jednostavan: sve. Jer, on je sveznalica, čarobnjak za informacije, i zna gde se određene informacije mogu naći. Treba da je najbolje obaveštena osoba u školi, da zna šta se dešava u školi i šta se dešava oko škole i van nje, i kako rade bibliotekari i škole u svetu.

O poslovima bibliotekara pisala sam u članku „Avangarda ili novi lideri u školama“ kada je 2012. objavljen  „Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika“.