Idealni bibliotekar – Avantura Flina Karsena

Postoji li profesija „školski bibliotekar“ u Srbiji? Ko je i šta je školski bibliotekar? Šta radi i šta bi trebalo da radi? Je li to profesija budućnosti, ili ona koja nestaje?
Čak i kada ste u društvu kolega i saradnika, odgovora ima mnogo i prilično se razlikuju. Krajem juna i početkom jula 2018. organizovana su dva skupa posvećena nekim od navedenih pitanja, a u okviru razmatranja mogućnosti uvođenja informacione i medijske pismenosti u obrazovanje i ulozi bibliotekara u toj priči. Predavči su bili iz škola, sa fakulteta, iz medija, a učesnici školski bibliotekari i nastavnici. Čuli su se priče o medijskoj pismenosti i o novinama u obrazovnom sistemu koji će se primenjivati od jeseni 2018, razmenjivali su se primeri dobre prakse i osmislile preporuke za buduće delovanje.
No, ostalo je dalje mnogo nedoumica i dvojakog stava prema pitanju profesije školskog bibliotekara. Na jednoj strani zastupa se ideja da se školski bibliotekari moraju da se bore za poboljšanje statusa, a na drugoj da ne treba previše da se eksponiraju u javnosti i promovišu svoj rad. Očekuje se da budemo deo obrazovnog procesa, ali da ne treba da se bavimo sitnicama kao što su kompetencije, ishodi, obrazovni standardi.
To me je podsetilo na situaciju iz septembra 2015. Tada je polovina školskih bibliotekara ostala bez posla, ali je veoma čest komentar kolega iz prosvete i vanškolske zajednice bio da smo sami krivi jer se nismo borili. Sa kim, ili protiv koga? – pitanje je. Niko nas ništa nije ni pitao. Trebalo je smanjiti broj zaposlenih u školama i bibliotekari su bili grupa koja je najpre iskusila racionalizaciju. Kao u nekom akcionom horor filmu bibliotekari su krenuli u traženje posla; ređale su se scene obilaska škola i neprijatnih razgovora sa direktorima (jer su postojeća radna mesta „čuvali“), slanja biografija, telefonskih razgovora, obilaska školskih uprava i traženja pomoći, obraćanja sindikatima... Za većinu kolega kraj je bio srećan – pronašli su novo radno mesto ili potrebnu dopunu, ali neki su ostali bez polovine norme i nakon tri godine i dalje su u toj poziciji.
Stalno smo nekako na početku. Uvek isti problemi, iste zamerke i preporuke, ali ne i rešenja. Društvo školskih bibliotekara Srbije se od svog osnivanja 2006. obraća Ministarstvu sa različitim zahtevima za poboljšanje statusa profesije. Za sada nijedan nije prihvaćen do kraja, na većinu nikad nije dobijen ni odgovor. Pitanja profesionalizacije radnog mesta, standarda za uređenje školskih biblioteka, konkretnijeg programa rada i drugih ostaju i dalje otvorena i nerešena.

No, da počnem sa odgovorima na pitanja sa početka teksta. Filmski osvrt na situaciju podstaknut je pričom o medijima. Priče iz biblioteke baš liče na drame, komedije, avanture, naučnu fantastiku i druge žanrove, a neke su već postale deo filmske produkcije.

Idealni bibliotekar – Avantura Flina Karsena

Bibliotekari su junaci brojnih filmova, ali na pitanje „Šta je bibliotekar? najbolji odgovor je u filmu „Bibliotekar“ čiji je glavni junak Flin Karsen. On ima trideset godina i voli da uči, provodi mladost izučavajući stare legende i ima 22 diplome na različitim fakultetima. Živi sa majkom koja želi da on pronađe devojku i da se zaljubi. A, onda dobija poziv da bude bibliotekar u Biblioteci Metropoliten i odlazi na razgovor za posao za koji kanditati stoje u redu na stepeništu.

Evo dela intervjua.

Bibliotekarka: Zašto mislite da biste mogli bili bibliotekar?
Flin Karsen: Pročitao sam mnogo knjiga.
Bibliotekarka: Ne pokušavajte da budete duhoviti. Nemam smisla za humor. Zašto mislite da biste mogli bili bibliotekar?
Flin Karsen: Poznajem Djuijev decimalni sistem, Kongresnu biblioteku, pretraživanje klasično i internetsko...
Bibliotekarka: Svi to znaju. To su bibliotekari. Zašto mislite da biste mogli bili bibliotekar?
Flin Karsen: Znam i druge stvari ...
Bibliotekarka: Gospodine Karsen, prestanite da trošite moje vreme. Recite nešto što niko od onih pre vas nije znao.
Flin Karsen: Imate mononukleozu, pre dva meseca vam se raspao brak, razbili ste nos sa četiri godine i živite sa tri mačke. Na to ste mislili? Vaše limfne žlezde i očni kapci su natekli, očito mono. Urez od venčanog prstena nestaje za tri meseca, a vaš je smanjen za dve trećine. Plastični hirurg ostavio je ožiljak tipičan za mlađe od šest godina. A jasno vidim tri vrste mačjih dlaka: bela himalajka, kornjačica i narandžasta prugasta mačka.
Glavni bibliotekar: Šta je važnije od znanja?
Flin Karsen: O onome što život čini vrednim življenja, ne razmišlja se glavom, već se mora osetiti srcem.

Nakon ovoga, postaje jasno da je Flin Karsen idealni izbor za mesto bibliotekara, on postaje čuvar neprocenjivog blaga koje krije biblioteka i kreće u neverovatne avanture spasavanja sveta. Biti bibliotekar za njega je ostvarenje sudbine.

Školski bibliotekar i njegovi poslovi

Da li je biti školski bibliotekar ostvarenje sudbine? Možda nije, ali je to posao koji podrazumeva da imamo raznovrsna znanja i prilično avanturističkog duha da bismo se izborili sa svim profesionalnim izazovima.
A kako drugi vide ovaj posao? Kad Flin Karsen dođe kući i kaže majci da je dobio posao bibliotekara i napokon našao svoje mesto, ona odgovara: „Nakon 16 godina studiranja i 22 otmene diplome, ti slažeš knjige na police!“
To je druga strana priče o poslu bibliotekara. Čini mi se ni da većina kolega u školi ne zna šta radi bibliotekar, poslovni razgovor se svodi na dva pitanja: da li mogu da držim čas kada neki nastavnik nije u školi i da li u biblioteci ima određene knjige. Kako drugi vide posao bibliotekara? Pa, to je osoba koja kad postavi sve knjige na police, sedi u biblioteci i čita neku knjigu, ili novine, uslužuje decu i nastavnike kad im treba neka knjiga i..., menja nastavnike koji su odsutni. Liči na šalu, ali je istina što najbolje pokazuje anegdota iz 2015. godine kada su usvojeni pravilnici o finansiranju škola po kojima je u osnovnoj školi potrebno 25 odeljenja za 1 bibliotekara (ako ima manje odeljenja, norma je 50%) i 65 za dva, a u srednjoj školi 16 odeljenja za jednog zaposlenog, a onda se povećava proporcionalno, da bi sa 48 odeljenja škola imala 2 zaposlena. Na pitanje bibliotekara zašto se gase radna mesta u osnovnim školma gde učenici treba da steknu čitalačke navike i zašto je napravljena razlika između osnovnih i srednjih škola, odgovor iz Ministarstva je bio da se u srednjim školama organizuju različite aktivnosti i da je tamo teže raditi. Da li to znači da bibliotekari osnovnih škola ne rade ništa? Ili naše kolege zaista ne znaju ništa o našem radu?