Dokumentacija školskog bibliotekara

Među osnovnim poslovima koji se navode u „Predlogu aktivnosti za unapređivanje programa rada školske biblioteke“ su i dve u vezi sa planiranjem i praćenjem i vrednovanje aktivnosti, koji su postojale i ranije. Dakle, bibliotekar svoj rad zasniva na četvorogodišnjem školskom programu i kao i do sada konkretizuje ga kroz godišnji i mesečne i operativne planove rada. Ako u biblioteci radi više osoba, svaki bibliotekar će u svom godišnjem planu rada navesti metodologiju i dinamiku rada za onaj deo aktivnosti iz godišnjeg plana rada biblioteke za koji je nadležan i odgovoran. U tom slučaju neophodna je saradnja i timski rad svih bibliotekara, a ona se i dokumentuje zapisnikom stručnog veća.
Ako želite da poboljšate rad biblioteke u nekom segmentu, povežite svoj plan i razvojni plan škole u kome jedan od ciljeva može biti: „Poboljšanje rada školske biblioteke u oblasti ...“ Akcionim planom bibliotekar postavlja misiju i viziju svog rada i prioritetne oblasti razvoja školske biblioteke.
Polazna tačka u izradi plana je procena dosadašnjeg rada: analiza uspešnih i manje uspešnih aktivnosti – samovrednovanje. Ono počiva na samovrednovanju kvaliteta rada ustanove, prema „Pravilniku o standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova“, odnosno proceni ostvarenosti pojedinih pokazatelja iz oblasti rada bibliotekara definisanih „Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika“. Analizira se stanje u školi i biblioteci, aktivnosti iz godišnjeg plana rada po oblastima, ističu primeri dobre prakse, oblasti koje su na zadovoljavajućem nivou i oblasti koje treba unaprediti. Lični plan profesionalnog razvoja se radi na sličan način: analizirajte dosadašnji profesionalni razvoj i stečene kompetencije i planirajte kako ćete unaprediti pojedine kompetencije i steći nova znanja i kako ćete to primeniti u svakodnevnom radu.

Deo planiranja je i izrada plana nabavke bibliotečke građe potrebne za realizaciju nastave i obrazovno-vaspitnog rada. Važno je na početku školske godine pripremiti i taj plan i predati ga direktoru, a onda pregovarati i o ispunjenju plana.

Vođenje dokumentacije
Osim što pratite korišćenja literature u školskoj biblioteci, elektronski ili u nekom drugom obliku, preporuka je da vodite što detaljniju evidenciju o svom radu:
- dnevnik rada – taksativno pobrojane sve aktivnosti u toku dana uz osnovni opis,
- za časove: podaci o odeljenju, aktivnosti tokom časa, učešće učenika, evaluacija, preporuke za dalji rad… (ako postoji priprema za čas: evalucija učenika, nastavnika i bibliotekara)
- za kulturno-javnu delatnost: ko je inicirao aktivnosti, učesnici, sadržaj programa, evaluacija…
- mesečni izveštaj o radu, u odnosu na planirane aktivnosti po oblastima rada (ostvarenost zadataka, trajanje realizacije pojedinih aktivnosti, preporuka za dalji rad, dopune i izmene plana za naredni mesec…)
- za stručno usavršavanje: vrsta aktivnosti, trajanje, efekti, primena naučenog…
Uradite analizu i vrednovanje rada školske biblioteke i školskog bibliotekara u toku školske godine kroz samovrednovanje i povratne informacije koje dobijete od učenika, kolega u školi i van škole, lokalne zajednice, eksternog vrednovanja…
Razmišljajte o svom radu, pripremajte profesionalnu i ličnu filozofiju, procenite koliko ste ostvarili ciljeve i zadatke iz ličnog plana profesionalnog razvoja.

U pisanju portfolija pomoći će vam tekst „Portfolio, lična (i) profesionalna filozofija i lični plan profesionalnog razvoja“ napisan 2013. godine.

Stručno-pedagoški nadzor i spoljašnje rednovanje kvaliteta
Zašto tolika priča o planovima? Zato što su i oni i druga dokumentacija koju bibliotekar vodi predmet stručno-pedagoškog nadzora i (spoljašnjeg) vrednovanja kvaliteta rada školske biblioteke.
Ovde treba razjasniti i još jednu nedoumicu koju bibliotekari imaju u vezi sa stručnim nadzorom. Iako bibliotekari matičnih biblioteka mogu da dođu u savetodavnu posetu školskoj biblioteci, oni ne mogu da vrše stručni nadzor, jer se stručno-pedagoški nadzor u školi, pa i u školskoj biblioteci, vrši na osnovu „Pravilnika o stručno-pedagoškom nadzoru“ koji propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U Pravilniku se propisuje način vršenja nadzora: „Nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika obavlja se kao pojedinačni nadzor. Uvid u rad nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika ostvaruje se prisustvovanjem izvođenju nastave, aktivnosti, ispitu i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, pregledom pedagoške dokumentacije i evidencije i analizom podataka i informacija prikupljenih od dece, učenika, roditelja, odnosno staratelja, nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika nad čijim se radom vrši nadzor i od drugih lica po potrebi.
Prosvetni savetnik vrši nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u pogledu njihovog stručnog usavršavanja uvidom u plan i realizaciju plana stručnog usavršavanja i drugu relevantnu dokumentaciju, u skladu sa Zakonom, propisima koji uređuju stalno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, drugim propisima i aktima ustanove.
U postupku vršenja stručno-pedagoškog nadzora nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obavlja se razgovor sa nastavnikom, vaspitačem i stručnim saradnikom.“
Spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada vrši se prema Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada („Službeni glasnik RS” 9/12). Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoške dokumentacije škole, izveštaja o samovrednovanju škole, školskog programa, godišnjeg plana rada, razvojnog plana rada škole i izveštaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praćenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada;
3) razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole ili na drugi način;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.

Stručno-pedagoški nadzor nad radom školskog bibliotekara obuhvata analizu školske i pedagoške dokumentacije, uvid u resurse, praćenje neposrednog rada, razgovor sa stručnim saradnicima, ali i razgovor sa nastavnicima, direktorom škole, učenicima, roditeljima i predstavnicima lokalne zajednice.
Predmet nadzora su:
1. školski program rada biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara (uz program rada bibliotečke sekcije);
2. godišnji plan rada biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara i plan rada bibliotečke sekcije;
3. operativni planovi rada (mesečni, nedeljni, dnevni);
4. praćenje i vrednovanje ostvarivanja aktivnosti iz programa i planova rada;
5. knjige inventara;
6. uređenost knjižnog fonda;
7. materijalno-tehnički uslovi za rad (resursi);
8. plan korišćenja resursa biblioteke;
9. zapisnici stručnih organa u čijem radu učestvuje stručni saradnik – bibliotekar;
10. izveštaji o ostvarenosti školskog programa i godišnjeg plana rada (sa izveštajima o samovrednovanju, stručnom usavršavanju, radu bibliotečke sekcije i drugim segmentima shodno propisanim oblicima rada);
11. samovrednovanje i stručno usavršavanje, odnosno ostavarivanje razvojnog plana u onim segmentima u koje je uključena i šk. biblioteka, odnosno šk. bibliotekar;
12. portfolio profesionalnog razvoja stručnog saradnika – bibliotekara;
13. program uvođenja u posao pripravnika i mentora, sa odgovarajućim evidencijama, ukoliko je reč o pripravniku u biblioteci, i
14. druga dokumenta od značaja za rad škole, školske biblioteke i školskog bibliotekara.